koliko koji jezik ima Padeža

[Admin]

PADEŽI  

1. nominativ (ko, šta) – avion, planina, selo;

2. genitiv (koga, čega) – aviona, planine, sela;

3. dativ (kome, čemu) – avionu, planini, selu;

4. akuzativ (koga, šta) – avion, planinu, selo;

5. vokativ (hej!) – avione, planino, selo;

6. instrumental (s kim, čime) – avionom, planinom, selom;

7. lokativ (o kome, o čemu) – avionu, planini, selu.


Padeži su različiti oblici jedne promenljive reči. U srpskom jeziku ima sedam padeža u jednini i množini. Promena reči kroz padeže zove se deklinacija.

Padeži u srpskom jeziku su:

nominativ,

genitiv,

dativ,

akuzativ,

vokativ,

instrumental

lokativ.



zvezdica NOMINATIV

Nominativ je nezavisan padež koji u rečenici može da stoji samostalno.

Dobija se na pitanja:  Ko? Šta?

Nominativ se upotrebljava bez predloga. U rečenici u nominativu su: subjekat, atribut, apozicija, imenični deo predikata i  priloška odredba za način sa veznicima kao i nego.

Primer:  Maja trenira odbojku.



zvezdica GENITIV

Genitiv je zavisan padež koji označava pripadnost, deo nečega i poreklo.

Dobija se na pitanja:  Koga? Čega?  Od koga? Od čega?

Genitiv se upotrebljava sa predlozima i bez predloga. U rečenici u genitivu su: atribut, objekat, imenični deo predikata, priloške odredbe (mesto, vreme, način, uzrok, cilj) i logički subjekat.

Osnovna značenja genitiva su:

☼  posesivni ili prisvojni genitiv  (označava čije je nešto, kome pripada).

☼  partitativni ili deoni genitiv  (deo ili količina nečega sa prilozima: malo, mnogo, dosta,

    nešto...)

☼  ablativni genitiv (označava poreklo nečega, odakle je nešto poteklo)

Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre, uoči, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj, pored, nadomak, nadohvat, i, u, mimo, duž, uzduž, širom,  preko, bez, osim, umesto, pomoću, posredstvom, između, protiv, nasuprot, usprkos, unatoč, zbog, usled, radi, povodom...

Primer:  Saša pored košarke trenitra j stoni tenis.



zvezdica DATIV

Dativ je zavisan padež koji znači pravac, smer ili cilj kretanja i namenu.

Dobija se na pitanja:  Kome? Čemu?

Dativ se upotrebljava sa predlozima (pravac) i bez predloga (namena, pripadnost) U rečenici dativ je objekat, atribut, priloška odredba za mesto i logički subjekat.

Predlozi za dativ:  ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv

Primer:  Maja se raduje svakom poenu.



zvezdica AKUZATIV

Akuzativ je zavisan padež kojim se označava objekt radnje, pravac kretanja i mesto.

Dobija se na pitanja:  Koga? Šta?

Akuzativ se upotrebljava sa predlozima (pravac, mesto) i bez predloga (objekat, vreme). U rečenici akuzativ je objekat, priloška odredba (mesto, vreme, način, uzrok) i logički subjekat.

Predlozi za akuzativ: kroz, niz, uz, za, među, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo.

Primer:  Marko voli da klizi niz parket.



zvezdica VOKATIV

Vokativ je nezavisan padež koji služi za dozivanje, obraćanje, skretanje pažnje (Oj! Hej!)

Pri pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga.

Primer:  Minja, dođi ovamo!



zvezdica INSTRUMENTAL

Instrumental je zavisan padež koji kazuje društvo i oruđe ili sredstvo za rad.

Dobija se na pitanja: S kime? Čime?

Instrumental se upotrebljava sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruđe, sredstvo).

Predlozi za instrumental: s, sa, pod, nad, pred, među, za

Primer:  U školu uvek putujem autobusom.



zvezdica LOKATIV

Lokativ je zavisan padež koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori.

Dobija se na pitanja: Gde? čime? O kome? O čemu? Na kome? Na čemu? Po kome? Po čemu? U kome? U čemu?

Lokativ se uvek upotrebljava sa predlozima.

Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u

Primer:  Pera voli da sedi na klupi.




Nominativ

Marko je došao svojoj kući.

Drvena kapija  je otvorena.

On je bio učitelj u našoj školi.

Zovem se Bond, Džejms Bond.

Odjeknulo je kao bomba.

Mišin tata je dobar  kao hleb.

Anđela svira gitaru.

Mirišeš kao jabuka.

Genitiv

Iz kuće su izašle dve žene.

Lopta je pala pored linije.

Nisam bio u školi zbog bolesti.

Maja peva od sreće.

Svakog dana idem u grad.

Otac mog druga je advokat.

Popila sam šolju mleka.

Miš se sakrio u korenu hrasta.

U dvorištu škole nije bilo đaka.

Bilo me je strah u šumi.

Dativ

Moja sestra sutra ide frizeru.

Kupio sam mami čokoladu.

Dajte mi malo šećera.

Juče sam ti dao pismo.

Marku je sestra bolesna.

Petar je pošao prema školi.

Ja sam krenuo ka svojoj kući.

Slična je zvezdama na nebu.

Okenuo se Ani i osmehnuo se.

Uzeo joj je obe knjige.

Akuzativ

Kupio sam mali skejt.

Svako jutro ustajem rano.

Pročitao sam celu knjigu.

Popeli su se uz planinu.

Moj rođendan je u sredu.

Ispričao je priču kroz suze.

Sreo sam našeg učitelja juče.

Kuća je ličila na dvorac.

Oči su mi osetljive na svetlost.

Uz ovo jelo ne treba mi salata.

Vokativ

Ana, hoćemo li u grad?

Pravi si heroj, druže!

Hej, Ivane, dođi brzo!

Dobar dan, nastavniče.

Aleksa, skolni noge sa stola.

Nemoj sine, trčati tako brzo.

Pavle, izlazi napolje, brzo!

Gospode, pomozi mi!

Instrumental

Putovali smo vozom.

Idem sa prijateljima u bioskop.

Subotom uvek imam trening.

Hodala je brzim koracima.

Moj tata se bavi trgovinom.

Lopta je pod stolom.

Bio je u Americi godinama.

Otišla je sa osmehom za njim.

Lokativ

Knjiga iz istorije leži na stolu.

Deca se igraju u dvorištu.

Pokazao mi je dokaze o krađi.

Prepoznao sam ga po koraku.

Farmacija je pri medicini.

Avion je nestao je u oblaku.

Marko često priča o njemu.

Uvek imaj knjigu pri ruci.

Novac čuvam u kasici.


______________________________________________________________________________________________
finska 15
nemacka 4  nominativ, genitiv, dativ i akuzativ
grcki 4  nominativ genitiv akuzativ vokativ

Švedski jezik ima dva roda (zajednički i neutralni, švedski uter i neuter) i dva padeža (nominativ i genitiv)
finski 15 padeža   vise na: http://mojafinska.blogspot.rs/2012/01/jezik-sa-petnaest-padeza.html
madjarski 18  Abeceda
44 (latinička abeceda +á é í ó ö ő ú ü ű)   http://lingvo.info/hr/lingvopedia/hungarian
hrvatski 7
Italijanski jezik ima 5 vokala (samoglasnika) i 16 konsonanata (suglasnika)

ruski 6
poljski i slovacki 7
arapski 3 nominativ genitiv akuzativ
turski 6  nominativ,genitiv,dativ,akuzativ,lokativ ablativ  može da se gradi na 2 načina:sufiksovanjem , a može stajati i odvojeno od reči.

rumunski  5 cases - nominative , genitive , dative , accusative and vocative

ceski 7
holandski-nema
Norveski nema padeze (osim genitiva), pa opet postoji deklinacija imenica po tipu roda, broja i odredjenosti:
slovenacki 6 Abeceda 25 slova
italijanski:0 Abeceda latinica, 21
bugarsaka:0 Abeceda Ćirilica, 30 slova
danski:0 Abeceda 29 slova
estonski: 14,Abeceda Latinica, 32 slova
spanski:0 Abeceda 27 slova
portugalski:0,Abeceda 26 slova
malteski: Abeceda latinica: 30 slova, 24 suglasnika i 6 samoglasnika
engleski:0,Abeceda 26 slova